Божић – празник радости
Седим покрај топле пећи и ослушкујем ватру како пуцкета док моја бака прича…
Научила сам много тога о својој вери, Библији и традицији управо од ње. Омиљени део Светог писма јој је када је Бог послао свог анђела Гаврила девојци Марији и рекао јој:
„Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама!“ Кад то изговара, очи јој се зацакле од радости. Увек истакне како то није била радосна вест само за Марију, већ за све људе. Јер је она родила сина коме су дали име Исус, што је значило Спаситељ. Од тада се тај дан прославља као један од највећих празника – Божић.
Много волим Божић јер је тада породица на окупу. Увек је некако свечана и топла атмосфера. Традиционално носимо бадњак у цркву, ломимо чесницу…
Занимало ме је како се у прошлости прослављао овај празник? Бака ми је са посебним усхићењем причала о томе. Бадњак се у ствари уносио у кућу уочи празника. Домаћица би бацала сламу по кући и орахе. Обичај је био да се на Божић уместо чаршафа на сто ставља врећа. А сто и кућа се не чисте три дана. Моја бака каже да је тако било и код ње на селу, али да они нису стављали ту врећу. Божић је празник када сви треба да се слажу, да буду заједно. Њихова мајка им није дозвољавала да се свађају нити да иду у госте тада.
Данас је, чини ми се, мало другачије. Ја чак и не знам како изгледа слама. А верујем и да би то сметало мојој мами, јер она мора све да почисти. Али, и ми обавезно идемо у цркву на Божић као што су некада наши преци радили. Спремамо богату трпезу, припремамо поклоне, китимо бадњак. Тог дана је кућа некако весела. Свуда око мене насмејана лица. Чак ми се чини да и мој пас зна да је то посебан дан за све нас. Бака ми је рекла да се на Божић мире они који су посвађани и све се опрашта. И ја тада опростим по коју увреду моје другарице.
Волела бих да и ја некада причам о рођењу Исуса Христа својој деци и унуцима. Да у њима пробудим љубав према Богу и својој вери, обичајима. Јер само тако могу бити истински срећна. Можда нећу бити наратор као моја бака, али ћу се потрудити свим силама да схвате колико је важно да поштујемо нашу веру, цркву и обичаје. Потрудићу се да никада не забораве ту ноћ у витлејемској пећини када су се мудраци са Истока поклонили новорођеном детету, јер су знали да ће бити највећи међу свим људима који ће икада живети на овом свету!
За Пети таблин божићни конкурс
Јована Глиџић, VI/3, ОШ “Стефан Немања“ Ниш, Србија
Ментор: Taња Цекић
Треће место у категорији литерарни радови старији узраст
