Кад би табла испричала
Дечице драга,
Верујем да вам није лако
али, стрпљиво и полако!
По мени су разна слова и бројке,
досадно вам је и не слушате,
а после пљуште двојке и тројке.
Нагутам се креде и прашине,
и слушам како се због оцена буните,
у школи више нема мира и тишине!
Ако и има, по мојим прорачунима ретко,
увек то упропасти гласни дечак Петко.
Једначине и разломци на тесту већ сутра,
а деца уче, уче и будна до јутра.
Не мислите да то ваша табла не види
и питам се како се наставник не стиди?
Дете будно целе ноћи, седи и учи,
а наставник пије кафу и одмара кући!
Стварно велика брука,
и да нисам табла, већ ђак
и за мене би то била фрка.
А биологија и ћелија су ми проблем тек,
ништа чудно, ово је двадесет први век.
Нисам компјутер, али имам меморију јаку
одлично памтим љубав сваку.
Свих генерација се сећам радо
и сваки пут се осетим младо!
Било да сам зелена, паметна или бела
да вас изневерим децо, никада нисам хтела!!!
Бићу заувек ваш пријатељ
као што сам и сада
чувар смешних несташлука,
али и љубавних јада…
За Табла Фест 21
Јована Глиџић, V/3, ОШ “Стефан Немања“, Ниш, Србија
Ментор: Taња Цекић
Друго место на литерарном конкурсу за Табла Фест 21 по одлуци Стручног жирија
