Прича са бакиног тавана
Неко се боји мрачних подрума, неко старих тавана. А ја баш волим да идем на таква места и истражујем као Агата Мистери.
Највише се радујем када идем у кућу где је некада живела моја мама. Нажалост, бака и дека нису живи и ја их нисам упознала. Обожавам тај таван. То је у ствари моје скровиште. Ту побегнем када сам тужна или када сам љута на некога. Некако се осећам сигурно и заштићено. Као да ме бака и дека чувају, иако нису ту.
Једном сам тамо на тавану нашла стару кутију. Била је сва у прашини. Нестрпљиво сам је отворила. У њој су биле слике моје маме када је била мала. Видела сам колико личи на њену маму а моју баку. Превртала сам по кутији и нашла неки стари накит. У једној малој кутији била је огрлица са цедуљицом.
Писало је: -Драга унуко, волела бих да сам ту и да ти лично дам овај поклон. Оставила сам га овде како би га ти пронашла. Огрлица је посебна. Када нешто желиш или си тужна ти је стави и све ће проћи, а жеља ће се испунити.
Била сам јако узбуђена. То је био најлепши поклон који сам добила и најлепша успомена. Следећег дана сам опет отишла на таван. Пронашла сам прелепе чаше у различитим бојама. Нашла сам још једну поруку: – Драга моја, ова чаша је чаробна. Стави руку унутра и наћи ћеш нешто.
То сам и урадила. Извукла сам неке слике на којима су биле моја мама и бака. Био је исписан датум рођења и залепљено срце са поруком за моју маму: -Ћеро моја, много ми недостајеш. Имам и за тебе један поклон.
Растужила сам се и позвала маму. Узела је кесицу у којој се налазио мали албум са старим фотографијама. На корицама је писало: – Буди поносна на себе и своју ћерку! Увек ћу бити ту! Ја сам ваш анђео чувар.
Мама ме је јако загрлила. Синула ми је идеја да ово буде наше тајно место и да треба да му дамо име. Мама је предложила „Таван изненађења“ а ја сам одлучила да то буде „Таван успомена “.
За Табла Фест 20
Јована Глиџић, IV/3, ОШ “Стефан Немања“, Ниш, Србија
Ментор: Данијела Петровић
