Тетка ми је чаробна…
Током живота упознајемо разне људе. Неки нам пријају, а неки не. Али, увек постоји неко кога ћете памтити и волети заувек. Знам да су деци обично тетке најбољи другари, особе које су спремне да ураде све за вас. Ипак, код мене је ствар мало другачија…
Особа која је обележила моје детињство јесте тетка, али не моја већ мамина тетка, а моја бака. Она има велико и добро срце. Зове се Гордана, али је ја зовем бака Гока. Њено име није баш често, али је интересантно. Пронашла сам на интернету да је настало од придева горд и да представља поноситу особу. Очи су јој зелене као језеро, а коса јој је дугачка и нежна као ноћ. Руке су јој увек спремне за рад. Када сам била мала, стално ми је штрикала хаљинице, шалове… И све то увек уз песму. А њен глас је тако умирујућ и могу да га слушају и птице на грани. Она обичан дан учини чаробним.
Много воли да спрема, али су јој јела помало љуткаста. Увек каже како је то здраво. Каже да то утиче позитивно на мождане вијуге… Ипак, она прави најбоље крофне на свету. Учила је и мене да их правим.
Толико је позитивна особа и свакоме жели добро. Увек ме обрадује нечим, па нека је то најмања ситница, мени је драгоцена. Одлазак код ње у село је права авантура. Научила ме је како се сади паприка, бере пасуљ и како изгледа лоза лубенице. Научила ме је да ослушкујем природу, да уживам док шуште кукурузи… Иако је прилично стара, њој ништа није тешко. Због тога јој се дивим.
Моја бака је веома племенита. Она нема своју децу, а о мојој мами и осталима из фамилије увек је бринула као најбоља мајка. Срећна сам што је имам. Поред шаљивих песмица које сам учила од ње, преко „сажетог“ препричавања на пар страна, увек ме је саветовала како треба да будем скромна и да поштујем старије, да помажем онима којима је то потребно. Она јесте велики човек и чаробна особа!
За Табла Фест 24
Јована Глиџић, VIII/3, ОШ “Стефан Немања“ Ниш, Србија
Ментор: Taња Цекић
