У зооврту
Испред зооврта стојим,
упознаћу другаре нове
зато секунде бројим.
Наилазим на кућу змија,
наравно, прескочим је
јер ми ни мало не прија.
Зачу се необична вика,
то је сигурно мајмун Жика.
Он јесте омиљена фаца
али је мени лепша
једна шарена маца.
Бенгалски тигар, тако моћан
коме сам ја само залогај сочан.
Али, моје срце ипак припада
господину дугога врата,
ког волим ко рођеног брата.
Јованча прелепе очи има
и сву децу у загрљај прима.
Да ли му Африка фали?
Да ли је икада био мали?
Можда бих у зооврту
остала дуже
да гледам како се
папагаји друже,
али се појави дрска лама,
хладно ме пљуну
и оде без срама.
О станарима овог врта
може се рећи много тога,
али упознајте их сами,
не идем опет, тако ми Бога!
