ЛитерарноСтваралаштво

Јована Глиџић – Урадићу, постаћу, знаћу…

Урадићу, постаћу, знаћу…

Октобар, 2030. година. Налазим се у Франкфурту, предивном и великом граду. Али, ја нисам дошла овде као туриста да разгледам, већ као писац и издавач. Овде сам на највећем светском сајму књига где ће се представити око 7.000 издавача из преко 110 земаља. Јако сам поносна што ћу представљати своју малу, али моћну земљу. И пре свега, што ћу показати да смо ми заиста посебан народ који и у најтежим ситуацијама негује лепу реч. Желим да се на овај начин захвалим песницима и писцима, наставницима који су ми били узори и најбољи учитељи. Да оправдам њихово поверење. Наравно, хвала и онима који су ме критиковали јер су ми тако помогли да се трудим изнова и изнова, да постанем боља.
Било је много успона и падова. Почела сам да пишем још у првом разреду, када сам добила и прву похвалу за песму. Била сам пресрећна. То ме је мотивисало да пишем даље. И тако су се низале песме, приче… Наравно, било је конкурса где нисам освојила никакву награду, и искрено, било ми је жао. Али, нисам одустајала. Мама би ми обрисала сузу и рекла да тако треба и да ће ме то само ојачати. Тада нисам баш разумела, али сада схватам. Моја највећа жеља је била да постанем писац и да издам своју књигу. Сваки пут када бих затворила очи видела бих једну звезду, која ми је говорила да верујем и да ћу успети. Кажу да свако има своју звезду, само треба да је прати. У ствари, мора да има жељу у коју ће веровати. А жеље и снови нас воде до најлепших звезда. Звезде нас чекају да им се придружимо и да заблистамо најјаче што можемо. Али, до звезда се не може лако! То је тежак и дугачак пут. И не може свако да види тај пут. Мора да има бујну машту, да чува дете у себи. Само стрпљиво, полако! Жеље нас штите од зла, уче и воде ка циљу. Веровала сам, желела и успела! С нестрпљењем чекам да људима из различитих градова и земаља покажем своје књиге. Да их упознам са јунацима који су обележили моје детињство. Да их подсетим ко су били ти људи од којих сам учила и који су ме усмеравали и да им пробудим љубав према књигама. Срећна сам што ћу после овога да се вратим у свој родни град, да отрчим у своју књижару где ме чекају моји другари, дечица која жељно ишчекују да им донесем неке нове књиге и да им испричам своје утиске! Они су најискренији критичари. Због њих постојим!
Ја знам да је ово велика жеља. Бићу најсрећнија ако се оствари. Исто тако знам да ћу напорно да радим и да се трудим да дођем до свог циља. Веома сам захвална што имам огромну подршку, најпре своје породице, а и наставника који верују у мене. Учили смо о Александру Великом и јако ми се допала његова реченица: “Ништа није немогуће за онога ко има вољу покушати!“ Управо ово ми даје вољу и снагу да учиним све и постанем оно што желим!

За Табла Фест 22
Јована Глиџић, VI-3, ОШ „Стефан Немања“ Пантелеј, Ниш, Србија
Ментор: Тања Цекић

Треће место по одлуци Стручног жирија на конкурсу за Фестивал дечјег стваралаштва „Табла Фест 22“ у категорији литерарни радови старији узраст