Пролећно јутро освануло је ведро и топло. Сунчеви зраци нежно су обасјавали улице, а птице су радосно певале. У мом дому осећала се посебна срећа – био је Васкрс! Мама и бака су од раног јутра припремале свечани доручак, а на столу су већ стајала обојена јаја, погача и мирисна шунка.
Обукла сам најлепшу хаљину и заједно са породицом кренула ка цркви. Град је био испуњен радошћу – људи су се поздрављали осмехом и лепим речима: ”Христос васкрсе!” – ”Ваистину васкрсе!” У рукама смо носили корпице са црвеним јајима које смо пажљиво припремили претходног дана.
Када смо стигли до цркве, застала сам задивљена њеном лепотом. Високи звоник уздизао се према небу, а златни крст на врху сијао је на јутарњем сунцу. Унутра је владала свечана тишина, прекинута само тихим певањем хора и мирним гласом свештеника. Мирис тамјана испуљавао је простор, а светлост свећа треперила је на иконама.
Током службе осећала сам дубоки мир и срећу. Помислила сам како је дивно што је овај празник дан љубави, наде и заједништва. Када смо изашли из цркве, деца су се окупила у дворишту и започела такмичење у куцању јајима. Смех и весеље одјекивали су свуда око нас.
Васкрс није само празник, већ и порука наде и љубави. Христово васкрсење подсећа нас да након сваке таме долази светлост и да вера у добро увек доноси радост. Зато овај дан славимо са осмехом, срећни што смо заједно са својим најмилијима.
Христос васкрсе!
За Четврти таблин међународни васкршњи конкурс
Јована Николов, VI-1, ОШ “Христо Ботев” Димитровград, Србија
Ментор: Наташа Методијев
