„Чика Фјодор, пас и мачак“, Едуард УспенскиЧика Фјодор је хтео љубимца, али му мама није давала. Напољу је видео мачка који може да прича и дао му је презиме Морнаревић. Преселио се у село. Тамо
ПРИЧА СА БАКИНОГ ТАВАНАНа тавану моје бакеПриче живе свакојаке,А приче су пуне стравеЗбог језиве те лупњаве.Као да се деца криве,К'о духови ту да живе,Као да ту коњи вриште,А животиње неке пиште.
ХОДАМ САВИНИМ СТОПАМАНоге су ми уморне и тешке.Већ неколико година ходам.Тражим утеху у књигама светим.Да наставим, ја морам.Његова браћа старија му се смеју,А он не стаје док не оствари жељу
