Каја Миљковић – Пролеће

Попећу се на врх планине У подножју сам. Гледам ја њу, гледа она мене. Висока, стрма, пуна шибља и дрвећа – планина. Испред мене два пута. Један лакши, којим је много њих прошло. Стаза је утаба

БОЖИЋ   Уочи Божића, на Бадње вече у рерни се чесница пече. У њој скривен је новчић бели, који ће вечерас осмехе да дели. Бадњак на столу стоји, гори свећа у црвеној боји. Ближи се поноћ, благ

ЉУБАВНА ПЕСМА (По узору на Љубавну песму Милована Данојлића) КОСА КАО КОД КЕСТЕНА БРАОН, ЗБОГ ЊЕ БИХ ТРЧАО МАРАТОН. ЊЕН ПОГЛЕД ПУН ЉУБАВИ И СРЕЋЕ, ЊУ НИКО ПОВРЕДИТИ НЕЋЕ. НИСАМ СТАО, НИ ПОСУ