Попећу се на врх планине
Свако од нас машта о томе шта ће бити када порасте. Неко ће својим послом можда помоћи свету, а други ће се бавити уобичајеним занимањима. Све зависи од тога колико идеја имамо, да ли смо маштовити и да ли смо свесни шта то треба открити за добробит себе и целокупног човечанства. Свако од нас поставља свој циљ који се налази на врху планине уз коју се морамо попети. Узвишење је велико, зато треба корачати опрезно и стално правити помаке које воде ка врху.
Ја сам кренула, прво бојажљиво и опрезно, не знајући да идем ка неком циљу. Нисам знала да поласком у школу идем ка остварењу свога сна и да ће ми школа помоћи да одаберем чиме ћу се у животу бавити. Сада сам упознала терен и схватила да ја то могу. Сваки дан сам сигурнија у себе и у оно шта желим да постигнем. Мој циљ је да постанем добар ветеринар. Сада стичем потребно знање у складу са мојим годинама. Окружују ме море информација, као да из неке шуме излећу и стају ми на пут. То су препреке, које свакодневним радом полако отклањам. Из сваког премета у школи постоје битне ствари које треба да усвојим и зато морам да будем доста упорна. Тешко је, често не могу све да постигнем, али ту је увек крај мене породица и моја учитељица који ме мотивишу.
Више се не плашим високих циљева, знам како се долази до њих. Учењем, сталним интересовањем, свакодневним радом ћу достићи свој циљ, постаћу ветеринар.
За Табла Фест 19
Катарина Козић, IV/1, ОШ “Милорад Мића Марковић” Мала Иванча
Ментор: Гордана Косанић
