Мале очи, мале уши,
мали нос и меден врат,
мала уста и образи,
он је мој најмлађи брат.
Дању спава и ужива.
Ноћу плаче, па се будим.
Да будем љута не могу
колико год да се трудим.
Воли да се игра и смије,
да гуче и да се мази,
мама да га купа,
а највише да се плази.
Вијест о његовом рођењу-
е, велике моје муке.
А сад га толико волим
и не испуштам из руке.
Кад дођем из школе
и отворим наша врата
увијек ме дочека он
мали, насмијан бата.
Дани иду, пролазе,
вријеме брзо лети,
да га учим прва слова
да ли ће он хтјети?
Ако почне да се буни,
даћу му мало млијека,
јер у школи треба бити
добар као његова сека.
Надам се да ће бити
радознали дјечак из приче,
јер овај брат и сестра
баш морају да личе.
КАТАРИНА ПОПОВАЦ, 4-3, ЈУ Основна школа „Свети Сава“ Рогатица, Република Српска, Босна и Херцеговина
Ментор: Снежана Пјевчевић
