Мајчин опрост
Чујем их, оштре, како марширајуТрзаји на блиједом лицу нове боре јој правеСитне руке, грче се, као да нешто траже ил' скривајуА мене, већ изговорене, моје ријечи гуше и даве.
Ех,
РЕКА У ЗОРУ
Бела река лежи крај обале,жубором привлачи ракове и бродове.Кроз мутну се маглу пробија ехо,тамо негде на пропланку, далеко.
Лагани хладни поветарацтресе лишће и гране.Која то тамо
Катарина Костић, II-4, ОШ „Милоје Васић“ Калуђерица, Београд, Србија
Милена Алексић, учитељица
Задатак ученика је био да пронађу фотографију на којој су веома мали и поново се фотографишу н
