ЛитерарноСтваралаштво

Катарина Васиљевић – Са бакиног тавана

Са бакиног тавана

Била сам код куће и била сам у својој соби, а онда ми је мама ушла у собу и рекла да ме на месец дана шаље код бабе у село.
Кад сам то чула помислила сам у себи: „Шта ја да радим на селу, да возим трактор, да копам њиву?“ Мама је рекла да се спакујем јер сутра рано ујутру крећемо. Почела сам да се пакујем. Спаковала сам телефон, лаптоп, књигу, пуњач, одећу и обућу. Легла сам да спавам, а јутро је брзо дошло. Мама ме је пробудила и убрзо смо кренуле. Након три сата путовања стигле смо код баке. Бака нас је топло примила уз укусан ручак. После ручка мама је отишла. Остала сам у бакиној кући сама, без пријатеља. Таман што сам узела лаптоп да погледам неки филм писало ми је да немам интернета. Када ме је бака видела онако снуждену рекла ми је да одем на таван. Упитала сам баку: „Шта да радим на тавану?“ „Иди, иди душо, има тамо свашта, истражуј“, одговори ми бака. Попопела сам се пар степеника и дошла до једних врата у чију кључаоницу је био стављен кључ. Повукла сам га и откључала врата. Када сам упалила светло видела сам дивне ствари. Од слика, књига, старих хаљина и накита до новца, старих кућних апарата и намештаја. Ту је било свега! Пажњу ми је привукла једна књига. Сијала је у разним бојама. Почела сам да читам. Била је пуна занимљивих ствари попут: Како откључати магију у себи, Страх је миш, а ти си мачка итд. Сваког дана долазила сам на таван. Нису ме занимали ни лаптоп ни телефон, занимала ме је само књига. Схватила сам да је бакин таван место чаролија које ме јачају изнутра. Волела бих да се мој боравак код баке продужи, али за седам дана је готов. Имам осећај да ме је боравак на тавану ојачао и показао ми да живот није само унутар екрана. Таван је место старих ствари које су некада чиниле садашњост. Тако ће ове ствари које сада држим, које носим некада бити прошлост. Дани код баке су ми веома брзо пролазили и дошао је дан да се вратим кући. Мама данас долази по мене и време је да последњи пут одем на таван. Уживала сам. Мама је стигла и рекла ми да се поздравим са баком, па да кренемо. Тако сам и урадила. Ушле смо у кола и кренуле. Поздрављала сам се тужно гледајући кроз прозор. Мама ми је рекла да се орасположим и да ће ме ускоро одвести одавде.
Није битно оно где сте него с ким сте. Љубав је јача од мача.

За Табла Фест 20
Катарина Васиљевић, IV 5, ОШ ”Душан Јерковић”, Ужице, Србија
учитељица Драгица Ђуровић

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com