Да сам чаробњак на један дан,
променио бих свету сваки план.
Махнуо бих штапом кроз тихи зрак,
да из сваког срца нестане мрак.
Уместо кише, нек падају слаткиши,
нек свака туга у осмех утиши.
Пустиње бих одео у цветна поља,
да свуда влада само добра воља.
Болест бих збрисао ко гумицом с папира,
да планета цела пронађе свог мира.
Птице би причале најлепше бајке,
док грле чеда своја, срећне мајке.
Али чаролија није у штапу што сјаји,
већ у љубави која вечно траје.
Свако је чаробњак кад доброту сеје,
јер топла реч и најхладније срце згреје.
Да ми је штапић од звездане прашине,
прелетео бих брда и све долине.
Закључао бих ратове у старе шкриње,
да плава мора више не буду сиње.
Нацртао бих дугу усред тамне ноћи,
сваком бих тужном био на помоћи.
Старима бих вратио снагу и младост,
у сваку кућу, унео само радост.
Од облака бих правио мекане јастуке,
да спавају мирно, све на свету лутке.
Реке би певале песме од злата,
сваком би детету био ја бата.
Ал’ највећа тајна, што се срцем крије:
без доброг дела, чаролије није.
Зато не чекам да постанем витез,
већ градим осмех, свој мали савез.
За Табла Фест 26
Кире Брашнарски, VIII-1, ОШ „Васил Главинов“ Велес, Република Северна Македонија
Ментор: Бојанка Џипунова- Ташова
