Васпитна група: мешовита узрасна група (2,5 – 4 год.)
Предшколска установа: ПУ „Бамбино“ Нови Сад, АП Војводина, Србија
Васпитачи: Рамона Грубанов и Александра Марковић, педагог
Вук Луле и плави бицикл
Било једном једно мало шумско село, где je живео вук по имену Луле. Луле није био обичан вук. Он je био љубазан, паметан и увек jе помагао приатељима у шуми.
Луле jе волео да сања о великим авантурама.
Једног дана, док je шетао шумом, наишао je на нешто необично. Наслоњен на дрво, стајао je бицикл. Био je то плави бицикл, са сјајним точковима и жутим дршкама.
„Како je диван!“ помислио je Луле. „Овај бицикл сигурно може да ме одведе у велике авантуре.“ Али, Луле није знао да вози бицикл.
Ускоро je туда прошао слон по имену Сони.
„Здраво, Луле! Делујеш ми тужно, како ти могу помоћи?“ упитао je Сони.
„Желео бих да научим да возим бицикл, али ми не иде. Не знам да окрећем педале довољно брзо или можда нисам довольно снажан и спретан,“ одговорио je Луле.
„Бицикл није само за брзе и снажне. Треба ти стрпљење и мало упорности. Хајде да покушамо заjедно.“
Прво je Сони помогао Лулету да седне на бицикл. Слон Сони je држао бицикл док je Луле вежбао да држи равнотежу.
„Покушај сада да педалаш,“ рекао je Сони.“ Луле jе опрезно почео да окреће
педале, али кад га je Сони пустио, Луле je убрзо пао са бицикла.
„Видиш да не могу, Сони,“ рекао je Луле тужно.
„Наравно да можеш, немој одустати! Свака велика ствар починье малим корацима,“
одговорио je Сони. „Покушај поново, само полако и стрпльиво.“
И тако je Луле поново покушао, а Сони га храбрио. Луле je полако учио како да балансира, а бицикл je постајао све лакши за вожну.
Након joш неколико покушаја, Луле je коначно научио да вози бицикл.
И био jе пресрећан!
„Погледаі ме, Сони! Возим бицикл!“ узвикнуо je Луле.
„Знао сам да ћеш успети,“ рекао je Сони са поносом.
„Свака препрека je само шанса да научиш нешто ново.“
Од тог дана, Луле jе сваког дана возио бицикл по шумским стазама, истражујући нова места и уживајући у својим авантурама, заједно са Сонијем, најбољим другом.
Заједно су научили да jе назважније веровати у себе и никада не одустати, ма
колико нешто деловало тешко.
„Најлепше je када смо заједно, Сони! Знаш, када сам на мом плавом бициклу,
осећам се као Чејс! А ти си моја супер екипа“ – насмејао се Луле и почео да вози надбрже што je мoгao. Сони се насмејао и потрчао за њим: „Чекај мало! Ако наставиш овако брзо да возиш мораћемо да ти набавимо кацигу – а мени ролере да те стигнем“
