ЛитерарноСтваралаштво

Константин Добрић – Попећу се на врх планине

Попећу се на врх планине

Полако одрастам и размишљам шта ћу једнога дана постати у животу. Шта ћу добро учинити за себе, за своје родитеље, за свој род, за све своје ближње. На који начин ће моји поступци, жеље и стремљења допринети добробити моје зајенице, бити један корак или цигла у великим људским корачањима и грађевинама.

Много пута сам се запитао шта ћу бити када порастем. Још увек сам мали, на почетку животног пута, али често ми је ово питање у мислима, куда ће ме мој пут одвести. Да ли ћу успети као многи значајни и остварени људи да се попнем на врх планине или ће ми пут отежати коров и трње, учинити да скренем са њега. Зато се борим, већ као ђак, да полако крчим свој пут, како би ми било лакше у животним биткама, јер преданим учењем и великим знањем све препреке се лакше прелазе. Не схватају сви подједнако садржину и смисао учења. Стицањем знања, путем учења, човеку се отварају очи и он даље и више види. Бог је одредио место и улогу свему што је створио. Свима нама је дат задатак да нешто добро и вредно урадимо у животу, да својим животом другима живот обогатимо. Као деца сви имамо заједничке жеље – да проводимо безбрижно детињство кроз игру, смех и учење. Животни снови сваког детета су да оствари све своје замисли. Онај који не учи, који се не труди и не улаже напоре, никада неће остварити своје животне снове. Учење је постепено, лествица по лествица, као када се пењемо на врх. Корак по корак, мало по мало, стигне се на планину. А са њеног врха види се целокупан наш труд, наш пут, али и даљи пут као опомена да човекова изградња, учењем и добротом, нема краја. Као наши путокази стоје мисли да треба учити, више и више, јер знање има велике видике. Учен човек далеко види и далеко стиже. Са својим знањем осваја сам врх планине знања, а са врха планине далеко се види и на врху сунце увек греје. За пењање на врх планине потребно је много труда, воље и храбрости.

Зато ћу да учим, да вредно радим и будем добар човек, па ће свака од мојих жеља бити моја звезда водиља, мој путоказ ка врху, неустрашиви кормилар. Надам се да ћу и ја једнога дана, као и многи наши српски звездобројци, да дохватим своју звезду у великом звезданом роју.

За Табла Фест 19

Константин Добрић, 7. разред, Српска допунска школа Свети Сава, Берлин – Темпелхоф, Немачка

Ментор: Ана Којадиновић

Comment here

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com