ДА ЛИ МИ ВЕРУЈЕТЕ
Да ли ми верјете
ово што ћу сада рећи!?
Сањао сам диван сан,
не могу порећи!
Сањао сам тако исто
за редом скоро сваки дан
и увек би се јутром
будио ја насмејан!
Ту магична је била
једна прелепа вила,
са звезданом прашином
што мека је ко свила.
И један мали пас,
чак и маче бело,
мазили се око мене
ама баш све време!
Те мале животиње
нежне и миле,
биле су права радост
што су моје очи сниле!
И све као на јави
ово некако беше
док се умилно маче
око мојих ногу чеше!
Да ли ми верјете
све што сам вам казао!?
Додао бих још и то
да сам колачић сластан смазао!
Сањао сам ово исто
ама скоро баш сваки дан,
ал` због колачића сам јутром
био сав умазан!
За Табла Фест 20
Константин Станковић, III-4, ОШ „Срефан Немања“ Ниш, Србија
Ментор: Ирена Сретић
