ЛитерарноСтваралаштво

Константин Станковић – ПРОЛЕЋНО ЈУТРО

ПРОЛЕЋНО ЈУТРО

У мирно јутро,
док зора се буди,
нешто ме мами,
неко ме љуби.

То сунчеви зраци
пустили пипке,
кроз прозор ме греју,
к`о да се смеју.

У пролећно јутро
кад нови се рађа дан,
на прозор ми долети
и врапчић раздраган.

Кад славуј долети
и почне да пева,
у пролећно јутро
и даље се снева.

Тад песмом ме буди
и вине у зрак:
-За школу је време,
буди добар ђак!

За Табла Фест 20
Константин Станковић, III-4, ОШ „Срефан Немања“ Ниш, Србија
Ментор: Ирена Сретић

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com