ЛитерарноСтваралаштво

Константин Станковић – СТАРА СЛИКА

СТАРА СЛИКА

Крај ормара, ту у углу
стоји слика стара.
Кад отворим ја та врата
она проговара.

Склонила је моја бака
на тавану њеном,
кад год бих је погледао
гледала би снено.

Успавана стара слика
неку причу крије,
а прашина преко ње
као да је мије.

Та је слика некад давно
била слика моје мајке,
та слика је некад давно
испредала бајке.

Узео сам ја ту слику
са тавана склонио сам,
нека бајке збори мени
да боље ја спавам сад.

Срећница сад она поста
с’ прашином се раста
сад је чувам на свом зиду
да ми збори док одрастам.

За Табла Фест 20
Константин Станковић, III-4, ОШ „Срефан Немања“ Ниш, Србија
Ментор: Ирена Сретић