Кад душа заболи
Кад душа заболи…
нешто ме кида и ломи,
нешто је много болно.
Не могу да дишем,
ову песму, Матеја мој,
само за тебе пишем.
Када неко напусти овај свет,
кажу да је пошао вечној кући,
али где си ти кренуо тако мали,
међу оне што су вечним сном заспали?
Дечаче, мој мали
и анђели су пред тобом
погнули главе и тихо заплакали.
Кристијан Максимовић, седмо један, Литерарна секција „Насмејани анђели“, ОШ „Олга Милошевић“ Смедеревска Паланка, Србија
Ментор: Снежана Чаировић, професор
