Све док је твога благог ока
Од рођења мога, нада мном бдиш,
твој поглед ме неуморно прати,
моја мила мати.
Шта год да радим, где год да кренем,
твоје брижно и благо око је уз мене.
Када си љута, док ме грдиш,
око твоје ми говори,
да се на саму себе срдиш.
Оно је уз мене, док пишем и учим,
када у школу идем, док непрестано трчим.
Твоје благо око брижно ми прича,
да сам ја део тебе и срца твога, да верујеш у мене,
да ме волиш, као и самога Бога.
Срећан сам и знам да ће ме
твоје око цео живот пратити,
син твој обећава да ће сву бригу и пажњу,
ока твога у твојој старости, теби вратити.
Кристијан Максимовић, пето два, Литерарна секција „Насмејани анђели“, ОШ „Олга Милошевић“ Смедеревска Паланка, Србија
Ментор: Снежана Чаировић, професор
Трећа награда за песму на Међународном фестивалу „Играле се делије“, јул 2021. године.
