Школску таблу често повезујемо са лекцијама и задацима. Једна од речи која се понекад на табли нађе јесте реч срећа. Та реч за сваког има другачије значење. Неко би на тој табли нацртао победнички пехар, неко срце поред имена симпатије, али ја бих нацртала благи осмех свог деке. За мене је он био и остао оличење среће.
Његов глас био је благ и умирујућ попут тихог поветарца. Умео је да растера све бриге, сестрине и моје. Он је мој херој, неко ко ме је учио да се радујем ситницама и, што је најважније, да будем добра особа. Научио ме је да је срећа у малим стварима као што је леп залазак сунца, укус домаћих шљива или тишина док седимо и гледамо овце како мирно пасу на ливади. Био је особа која је зрачила добротом и позитивношћу. Сећам се такође његових вештих сувоњавих руку и времена проведеног са њим и баком у њиховој башти. Чак и када је био најслабији, покушавао је да ме насмеје и да ми покаже да љубав све побеђује. Његова снага у најтежим тренуцима научила ме је да права срећа није у одстуству проблема, већ у начину на којима се са њима носимо и у љубави коју делимо. Показао ми је колико је важно ценити сваки тренутак проведен са вољенима.
Иако више не могу да га видим, мој дека је оставио неизбрисив траг у мом срцу. Његова срећа је сада део моје и живи кроз мене и успомене које чувам. Зато сваки пут када видим или чујем реч срећа, помислим на дивну особу која ме је научила правом значењу речи „поштовати“ и „живети“. Он је моја вечна срећа и мој јунак.
За Табла Фест 26
Кристина Јоцић, 7-6, ОШ „Коста Абрашевић“, Београд, Србија
Ментор: Абелина Величковић Шућур
Похвала за литерарни рад у трећој категорији по одлуци Стручног жирија
