Кад би табла испричала
Из угла ученика, школе и учионице су досадне, али шта би било када би табла нешто испричала? Нико то не зна. За шта служи наша машта него за такве ствари? То ћу покушати да дочарам.
Здраво свима! Ја сам велика зелена табла. Долазим из коцељевачког одељења Vl-2 које је веома занимљиво. Шшшшшш! Немојте ме одати. Некад ми је са њима и веома досадно. Решила сам да проговорим и испричам вам шта моје одељење ради на часовима. Данас су имали четири часа и нису радили ништа занимљиво. Чак је и мени данас било досадно. Нису радили ни оно што иначе раде, а што ја највише волим. Замислите! Данас нису ни писали ни цртали по мени. Нису ме чак ни улепшавали па сам се запитала шта им је. Убрзо сам их разоткрила! Ухватила сам их како гледају телефоне, и то на часовима, али сам прећутала. Једну тајну ћу вам открити – моје одељење воли пуно да прича, а највећа причалица у одељењу је наш друг Далибор. Од њега ме некада све заболи. Има дана када је поприлично ћутљив, и гледајући га таквог, забринем се размишљајући да ли је добро. Али, кад проговори, мени буде лакше. Само да вам кажем… Ја изузетно ценим изненађења. Највише волим кад изненађују наствнике својим добрим оценама. Тада се и ја са њима потајно радујем. Постанем некако зеленија и блиставија и моја радост је неизмерна. Волела бих да могу да им кажем колико их волим али то није могуће. Они су моји пријатељи који са мном деле и лепе и ружне тренутке. Када њих нема у школи, ја сам сама и немам са киме да се дружим. Са њима сам прошла кроз много њихових падова и успеха. Свака суза њихова, била је и моја, сваки осмех њихов, био је и мој. И њихови несташлуци су ми симпатични. На часовима српског језика имају велику слободу. Ваљда зато што им је професорка српског језика разредна која има доста разумевања. Верујте да ја некада не знам да ли сам на часовима хора или књижевности јер њиховој причи углас нема краја све док их разредна не подсети шта предаје. Тада с пажњом посматрам шта ће се десити. И, верујте, ништа посебно не буде, јер знају да је опомена тренутна, а љубав неизмерна, па ме то додатно разнежи. Е, већ на часу географије не буде тако, јер им кад им на час дође најстрожи наставник у школи, буду мирни као бубице и нико не мрда са места. Тада не праве џумбус од кога се и мени заврти у глави. И на великом одмору посматрам шта раде. Некад су ми баш досадни. Доручкују и гледају у телефоне… Баш су неке добрице, помислим. Размишљам и зашто се никада не потуку па да оду на „рибање“ код директорице. Живо ме занима шта би им рекла. Овако, само претпостављам како би то било. Немојте мислити да сам нека злоћа, али верујем да ће пасти и нека „чарка“ кад ово све прође и буду сви на окупу. Тада ћу вам испричати све реакције које буду показали. Видећу да ли ће и тада жврљати по мени или ћу им ја бити раме за плакање. Не рекох вам да сам веома радознала. Пошто сам обична табла закачена на зиду наше учионице, не могу да видим шта раде на часу физичког васпитања, али сам чула да се плаше козлића, да двокорак не ураде како треба и да неки имају страх од лопте. Ја не могу да верујем у све то, али сам живи сведок кад препричавају све догодовштине са тог часа. Желим и да их похвалим: одељење је веома сложно. Има добрих фудбалера, такмичара, литерараца, али и оних који ће радо свима помоћи и доказати да се на муци познају јунаци. Поносна сам на њих. Шшшшшшшшшшш! Немојте ме одати! Могу ме заменити ако чују да сам открила неке њихове тајне.
Смем ли да вам кажем још нешто? Много су лепи кад су срећни, весели и насмејани. Волела бих да такви буду увек. Ако ураде нешто вредно памћења, обећавам да ћу и то испричати и поделити још неке тајне овог одељења са вама. До тада, желим вам све најбоље као и мом одељењу које једва чекам да се врати у школске клупе па да се заједно радујемо свим лепим тренуцима које кријемо од заборава.
Брбљива табла лепотана из 6/2
За Табла Фест 21
Кристина Којић, Vl-2, ОШ „Мића Станојловић“ Коцељева, Србија
Ментор: Татјана Јеремић, проф.
Похвала на литерарном конкурсу за Табла Фест 21 по одлуци Стручног жирија у старијој категорији
