Moj zec Banni
Moj zec Banni je bijele boje i dolazio je iz porodice kunića. Bio je čupkast i debeo. Volio se maziti i ganjati.
Jednog dana moji roditelji su odlučili da bi Banni trebao ići na balkon i ja sam se složila. Odnijela sam ga čim sam mu malo uredila novi dom i u početku mu se sviđalo. Bila sam jako srećna jer je moj zeko mogao trčkarati i to bez ikakvih problema. Dani i sedmice su prolazile, a mom Banniju je bilo sve zabavnije, do jednog dana.
Banni je poželio malo nereda i zemlje pa je sa svojom pametnom glavicom razmišljao i došao do plana. Bio je brz zeko i mogao je visoko skočiti, pa sam mislila da je dobra ideja da se popne na žardinjeru s cvijećem. Ali svu zemlju je svojim brzim nogicama izbacio na tepih. Ne znam kako tako mali, slatki, umiljati zeko može napraviti toliku frku. A što je najgore, otišao je u goste komšinici nepozvan. Ugostio se kod nje sam dok je naša komšinica, čim je vidjela Bannija, zavrištala koliko je mogla.
Vrisak se čuo do Tuzle. Čim smo čuli taj vrisak, odmah smo krenuli da vidimo šta se dešava. Silno smo otvorili vrata i vidjeli Bannija kako prolazi pored nas kao da se ništa nije desilo. Izvinili smo se komšinici i krenuli kući. Shvatili smo da je našem Baniju balkon postao mali i zato smo ga dali nekome ko ima dvorište. Sada Banni može da trči do mile volje. Svakog vikenda odem da ga vidim i trčim s njim po dvorištu.
Lamija Hamzić, V razred, Prva osnovna škola Živinice, Živinice, Bosna I Hercegovina
Mentor: Marica Ferhatbegović
