Прича је мала за онакву доброту
Устајем и спремам се за школу. На крају улице, у паркићу, поглед ми пада на стару липу, разгранату и искривљену, срцу тако драгу. Откад пролазим том улицом, липа ме поздравља и као да ми се сваког јутра благо осмехне. Овог јутра помазила ме својим листовима, а ја сам се осмехнула, забацила ранац на леђа и кренула ка школи.
Тог дана сам добила петицу из биологије!
На повратку кући, похвалила сам се липи, а она је одобравајући треперила својим лишћем.
Њена крошња је толико велика да прави удобан хлад. Волим ту да седим и уживам. Нисам једина! Липа је омиљена у нашем крају. Баш ту се родила и моја прва прича. Под овим дрветом увек имам инспирацију.
Али, следећег понедељка десило се нешто страшно! Дошли су људи са великом моторном тестером и секирама да исеку нашу липу. Дрво је кренyло да плаче, а и ја са њим. У једном тренутку појавио се мој пас. Храбро се суочио са непријатељем и напао ногу човека са тестером, а док је бежао, преврнуо им је кантицу са горивом. Настао је општи метеж! Ја сам све неутешније плакала, мој пас је лајао, липа је шуштала, а ти страшни људи су викали нешто о прекинутом послу, о старости липе и претили. Молила сам их да не долазе опет, да не секу моје дрво:
– Дрвеће нам даје хлад, свеж вааздух и љубав. Моја липа живи и дише баш као и ми, има душу…
Радници су гунђајући покупили своје оружје и рекли да ће се вратити сутра.
Уплакана, загрлила сам липу, и размишљала како да је спасемо.
Рано ујутро окупила сам другаре и направили смо живи ланац око липе.То су виделе комшије, и придружиле нам се. Дошли су и наши родитељи, и наставници, и родбина, и пси, и мачке… Одлучно смо чекали људе са тестером. Када су дошли, старији су их убедили да липа, иако је стара, неће пасти, и да треба да остане у свом дому, као симбол нашег паркића.
Била сам неизмерно срећна. Липа ми се убрзо захвалила, на свој начин.
Призвала је моју тајну симпатију. Његове плаве очи зрачиле су испод зелене крошње, а златна коса блистала је на сунцу. Ја сам га тражила, а он се скривао, као у игри жмурке.
Следећег дана у кори старе липе нашла сам мало, урезано срце. И наши погледи су се први пут срели.
Липа се задовољно смешила изнад нас.
