Лаза Павловић – Порука

Смешна прича Једног јутра два весела кревета, искоче из меког човека. Весели човек крене у шуму и згази малу буву. Кренуо је и назуо своје ноге, на опанке. Стави шубару у главу, и срете ј

Погледај некад мене На длан ми паде кап снова Кроз главу пролазе твог имена слова Свако од њих ми пуно значи И тихо шапућу буди све јачи. Сунчеви зраци лице ми боје Срећу смишљају за нас двоје

Пријатељица ми је зато што...   Драга моја Васице, моја најбоља другарице.... Надам се да се у другој земљи лепо проводиш, и нове другаре на дружење доводиш? Знам, да си и даље најбољи ученик