Табла је слобода
Гасим светло у својој соби. Данас сам баш уморан. Брзо пролете дан.
Тама је полако обасјала моју собу. Месечева светлост продире кроз прозор. Одједном чујем неки умиљат глас. Осврћем се и видим њу у плавој хаљини, са неописивим плавим сјајем у очима. Изнад чела вијори јој плава машна. Ветар полако пирка кроз њену плаву косу.
Пружа ми руку и крећемо. Ходам кроз ноћ коју украшава хиљаде звезда. Пун месец их је надвладао. Ништа није јаче од његовог плаветнила. Из њене хаљине излетеше плава крила. Ветар учини своје и одлетесмо у чаробну плаву земљу. Око нас пуно плавих облака. Плавкасто перо исцртава круг плавих лица. Испред нас се створи огроман плави рингишпил. На њему пуно веселе деце. Сви обучени у раскошно плаво. У овој земљи мрак никада не пада. Деца се играју докле год хоће. Свако дете у руци носи плави балон.
Тонем у плави бескрај. Негде где нисам био…
На тренутак осетим нежан додир на лицу и блажено отварам очи, надајући се њој…
Одозго ме гледа мамино насмејано лице. Дошла је да ме пољуби за лаку ноћ…
За Табла Фест 19
Лазар Марковић, 6-2, ОШ „Васа Чарапић“ Бели Поток, Београд, Србија
Наставница: Снежана Стојановић
