Био је то прелеп први дан у априлу. Сунце је обасјавало наш мали град, а ваздух је био свеж, као да је сама природа припремала нешто посебно. Те недеље, моја породица је славила Васкрс, и осећао сам да ће бити другачији него све претходне године. Нисам знао тачно зашто, али нешто ми је говорило да је то празник који носи много више од саме радости.
На Велики петак, као и сваке године, тата је рекао да ћемо заједно да одемо у цркву у нашем селу. Нисмо ишли само да се помолимо, већ да будемо са нашим људима. Тих дана, цело село је било у цркви, људи су се поздрављали са осмехом, као да су све туге и бриге нестајале. И ја сам се осећао као да је нешто велико у ваздуху.
Сетим се једне слике из те ноћи: мој деда, који је увек био озбиљан, стоји са светлом свећом у руци и гледа укоњавајућу ватру. Његове очи су биле као неке друге, мекше, као да је видео нешто што нисам могао да схватим. Али, његово лице је било испуњено миром. Као да је знао нешто што ми не оно што долази из срца.
Онда је дошло јутро – недеља, Васкрс! Тата нас је све пробудио рано, још у полутами, почели смо да припремамо праву славску трпезу. Седео сам за столом и чекао, не знајући да ли сам више радознао или узбуђен. У срцу сам осећао неку велику радост, али и неку тајну која није имала објашњење.
„Христос васкрсе!“ – звуци су одјекнули нашом кућом. Мајка је појурила да сви изљубимо једни друге, а затим је деда рекао нешто што ми је остало дубоко урезано у срцу: „Знајте, децо, Христос је васкрсао и донео радост свима који га истински воле. Док верујете у Бога, он вас чува ма где били!” Тај тренутак је био као нека чаролија у нашем дому.
Те године сам осетио да Васкрс није само празник. Он је нешто што чини срце светлим, нешто што те учи да верујеш, да волиш. То нешто даје ти живот. Сваки дан би требао да се живи као празник. Да се верује у моћ и енергију Божију. Цела породица је на окупу, сви су срећни. У тим тренутцима схватите значај обичаја који вас испуњавају.
Поруку ћу заувек памтити, као и мог деду. Он ме је научио многим стварима. Између осталог да и та радост коју сам осећао за време Васкрса није била од света, она је долазила из нечег много већег!
Христос васкрсе!
За Четврти таблин међународни васкршњи конкурс
Лазар Новаковић, VI-2, Прва основна школа краља Петра II, Ужице, Република Србија
Ментор: Данијела Новаковић
