У Витлејему је тмурна ноћ. Све је тихо, бездушно, снег пада и покрива кровове старих кућа.
Сву тишину прекину, а празноћу попуни, бебин плач. Ово место је толико мало, да је свака кућа чула новорођенче. Оно се чуло из старе штале, веома сиромашних људи. Од тог тренутка све је почело да се мења. Снег као да одједном стаде, и окопни. Сунце поче да обасјава све својим зрацима. Витлејем постаде лепши. Све због мале бебе ушушкане у сламу, Исуса Христоса. Бог је припремио све за Христов долазак. Послао је свог сина, да би учио људе вери и њеном значају. Како би свачије грехове пренео на себе, учинио је Земљу бољим местом за живот. Исус је израстао у човека који је свима желео добро. Лечио је људе, чинио највећа чуда која су икада виђена. Доказивао је и проповедао хришћанску веру. Зато га ми, Хришћани, још увек славимо. Захвални смо Богу на Исусовом рођењу и данас је то најзначајнији празник. На тај дан десило се чудо, све је пошло на боље. Ово је прича коју сам слушао од свог деде. Уз њу сам одрастао.
Зимски дани одмичу, а у мени је узбуђење све веће. Не постоји лепши дан од Божића. Цела породица је на окупу, трпеза је богата укусном храном. Дан пре је Бадњи дан и пре свитања иде се по бадњак који се ставља испред куће. Заиста је леп призор када га свака кућа има пред вратима и када знате колико људи слави Божић. Сви око вас поштују исте обичаје и стало им је до тога, па зар има нешто лепше? За све што поседујемо заслужан је Бог, зато је вера најбитнија. Она нас једина може спасити и од ње се не одустаје. Прави пример за то, доживео сам у својој кући. Прошле године, пред овај свети дан мој деда био је јако болестан. Провео је доста дана у болници и атмосфера није била иста као протеклих година. Сви смо били јако забринути за њега. Радост која увек испуњава нашу кућу пред празник, заменила је туга. Без обзира на све, испоштовали смо све обичаје и традицију Божића. Молили смо се свакога дана да се он што пре опорави и врати у наш топли дом. Веровали смо и нисмо губили наду у његов опоравак. Овај празник посвећен је чуду које се десило, уз веру, на овај дан све ће вам поћи од руке. Мој деда је брзо оздравио и вратио се кући баш на Божић. То је на све нас оставило јак утицај, и од тог дана свеснији сам моћи и значају вере. Захвалан сам својим старијима који су ме свему до сада научили и указали ми да искрена молитва је најважнија..
Свако би требао да буде свестан значаја Божића, Исус ће бити уз нас и увек наћи решење проблема. Христово рођење, све нас је спасило и извело на прави пут. Зато верујмо и молимо се за боље сутра.
За Осми таблин међународни божићни конкурс
Лазар Новаковић, VI-2, Прва основна школа краља Петра II, Ужице, Република Србија
Мајка: Данијела Новаковић
