НОВОГОДИШЊА ЈЕЛКА У УГЛУ СТОЈИ И НЕСТРПЉИВО ДО ПОНОЋИ МИНУТЕ БРОЈИ
Ух, коначно су ме извадили из ормара. Баш се лепо осећам. Поново сам на насловним странама. Украшена сам сјајним украсима и светлуцавим лампицама.
Новогодишња чаролија нас је све обузела. Да није звездица и сјаја осећала би се усамљено, ноћ је таква… Али ускоро ће ми друштво правити поклони, мали и велики. Једне ноћи тргох се из сна, одмах сам осетила да се нешто дешава. Мали брадати дебељуца у црвеном оделу седи испред мене и грицка кексиће. Да, да оне Јанине кексиће из кутије. Али то није све… Пакује он поклоне, премешта, ставља их час лево, час десно, час иза мене па опет му није добро… окреће се у круг и посматра.
Као да сам негде видела пре? Не проговара он, али га је бела брада одала. Мојој срећи није било краја. То је Деда Мраз!! Велики џак је био иза њега, дивним поклонима ме је окружио… и схватих, 31. децембар је. Јана је добра девојчица, заслужила је оволико поклона. Хо, хо, хооо пролама се кроз собу, нисам ни трепнула… Деда Мраз је већ отишао да улепша још неку јелку.
Први пут сам видела Деда Мраза, права чаролија. Минуте бројим, поноћ ће… сан ме опет хвата. Једва чекам јутро да видим радосно Јанино лице када буде отворила поклоне и за то вреди чекати годину дана… Да, новогодишњи празници и ја, поносна јелка.
Лазар Павловић, IV-3, ОШ “Милан Илић Чича“ Аранђеловац, Србија
Учитељица: Милијана Петровић
