У тихо јутро Бадњег дана,
док снег по прозорима сја,
у дому мога детињства
топлина свуда заблиста.
На огњишту бадњак пуцкета,
кличемо: „Христос се роди!“
док свећа својим пламеном златним
у срца радост тихо уводи.
Мама меси белу чесницу,
у њу сакрива среће траг.
Свако од нас се тој срећи нада
на овај дан, ведар и благ.
На столу ораси замиришу,
тамјан се нежно уздиже горе,
као да анђели шапућу тихо
најлепше божићне стихове своје.
У цркви звона благо звоне,
у свету ноћ се вера рађа
и сваки корак ка дому носи
мир који моме срцу угађа.
Кад се породица окупи цела,
с осмехом, песмом, при сјају свеће,
Божић нас загрли ко другар стари,
од тога нема љубави веће.
За Девети таблин међународни конкурс за најлепшу божићну песму
Лазар Спасић, VIII/5, ОШ „Коста Абрашевић“, Ресник, Београд, Србија
Менторка: Сања Башовић
