Попећу се на врх планине
Одавно је пала ноћ. Златни месец обасјава моју собу. Још сам будан. Посматрам игру сенки по обасјаним зидовима. Одједном, гледајући ту чаролију, отвара ми се пред очима плави пут.
Води ме у један другачији, плави свет. У том свету има пуно смеха и радости. У њему је све могуће. Људи тамо немају проблема, брига, страхова…Ту нема тужне и гладне деце. Нема ни ратова, поплава, нити земљотреса и страшних болести.
У том свету ја могу бити све што пожелим. Могу бити херој и неустрашиви борац за правду. Могу да излечим све депресивне људе и да учиним да заувек буду здрави и ведри. И најнесрећнији добиће утеху и помоћ, и додир среће.
То је свет између јаве и сна.
Имам слободу да га измаштам, и да сањам да живим у таквом свету.
Обавијен месечином, пожелео сам јако да тај плави свет постане стварност.
Склопио сам очи и наставио да плетем своју причу у плавом…
За Табла Фест 19
Лазар Томовић, 6-2, ОШ „Васа Чарапић“ Бели Поток, Београд, Србија
Наставница: Снежана Стојановић
