СТИЖЕ НАМ БОЖИЋ
Седми јануар све је ближе,
а тада нам Божић стиже.
Претходи му Бадњи дан,
који је за сву децу радостан.
Када дође Бадње вече,
по напољу мраз тад сече.
Тата бадњак у кућу уноси,
а мама сламом под тад украси.
У слами има бомбона разних:
воћних, карамел и чоколадних.
Нађе се још и који слаткиш више,
за моје млађе сестре и мене.
На божићно јутро мама хлеб спрема,
ал’ овог пута и новчић припрема.
У хлеб га мама вешто сакрије,
да тата не може да га пронађе.
Новчић припадне сестрама или мени,
јер мама тако хлебу нареди.
Тата се направи да је тужан,
па у шали каже мами да је хлеб ружан.
Насмеши се онда тата и каже:
„И моја је жеља највећа,
да једна од моје три ћерке
новчић пронађе.“
Тада кућу љубав испуни,
а ручак нам смех украси.
Зато волим кад Божић стиже,
јер љубави и смеха тада је највише.
