ЛЕПО ЈЕ БРИНУТИ О СВОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА
Једног дана случајно сам угледала поруку на мамином телефону. Иако је мама покушавала да ме спречи да је прочитам, некако сам успела да видим део садржаја. Била је то порука неке хуманитарне организације. Прикупљали су новчану помоћ за Еву, моју другарицу из вртића.
Тај податак био ми је довољан. Нисам имала храбрости да прочитам поруку до краја. Ева је драга и добра особа која живи у Турској. Свакако, Ева заслужује да победи у свакој игри, а посебно овој борби за њено здравље.
Следећег дана почела сам да правим разне наруквице од перлица и гумица. Када сам успела да их продам, отишла сам до поште како бих прикупљени новац послала Евиној мами.
Дани су пролазили. Нисам имала никакву информацију о Еви (или мама није желела одмах све да каже). Онда је стигло писмо. Једва сам дочекала да га отворим. Евина мама нам је саопштила да је Ева знатно боље и захвалила се на указаној помоћи.
Била сам срећна што сам помогла вољеној другарици. Од тог дана увек се радо одазивам сваком хуманитарном позиву.
За Табла Фест 24
Лена Лазић, V-3, ОШ „Иво Андрић“, Ниш, Србија
Ментор: Тијана Јоцић
