ЛитерарноСтваралаштво

Лена Младеновић – Прича са бакиног тавана

Прича са бакиног тавана

На једном сеоском имању била је саграђена прелепа, највеселија кућица која је имала велики таван. То није била обична кућа, нити је имала обичан таван. Увек је била весела јер су у њој живели весели, добри и племенити људи, а таван је био стар, мистериозан и застрашујући. То је била кућа моје баке у којој је она одрасла. Сећам се дана када смо се нас две одмарале у хладовини породичног воћњака и када ми је бака почела причу свог детињства. Вођена успоменама, бака је желела да са мном подели драге тренутке прошлости тако што ће ме одвести на таван који је за мене био мрачан и опасан. Бака је рекла да морам да крочим горе, ако желим да откријем његову тајну и да тамо живе играчке које оживе када месец изађе и да је све могуће ако довољно јако верујемо. “Затвори очи и слушај причу! Када сам била мала, на овом тавану је постојало царство играчака које сам увек знала да чувам и негујем. У том царству је владало другарство где се деца само безбрижно играју и друже. Поред деце живеле су у њему и опасне животиње које су тамо биле питоме, па ме је чак и страшни лав упознао са својом породицом. Била сам добро и послушно дете и домаће задатке сам редовно завршавала. Једног дана је испред мене искочио мали плави зец. Скакутао је око мене раздрагано и пружио ми круну од цвећа. Била сам пресрећна, јер су од хиљаду девојчица изабрали баш мене за своју краљицу. Радовала сам се и певала…“
Бака је причала, а ја сам маштала и уживала. Време као да је стало.
Да ли сам ја нешто доживела касније, испричаћу вам једног дана, али ће то бити сасвим другачија и моја прича.

За Табла Фест 20
Лена Младеновић, 6. разред, ОШ “Љупче Николић“ Алексинац, Србија
Ментор: Славица Марковић