Говорићу ти о једној чудној земљи
Свако вече, једна чудна земља,
буди моје интересовање неко, нежно и меко.
Место које ме привлачи је Месец сјајни,
најлепше за сањаре, велике и мале, свет мојих тајни.
Месец казује песме о гнезду звезданом,
ал’ Сивац пева најлепше, не може бити драже.
Месечари имају хор, диригент је неки непознати створ,
у овој чудној земљи, сви као да мене траже.
Тамо сви сањају најмирније снове,
Месечев кревет сиви све њих у загрљај зове.
Хладноћа сањалицама не смета,
тако је било од како је света и века.
Месец обичне људе, претвори у месечаре.
Међу тим људима, била бих и ја,
усрећила бих сваког пријатеља, о, да!
Кад једном уђеш у Месечеву атмосферу,
Све се промени темпом који нема меру.
Јахали би једнороге, кроз ноћ дубоку,
прескакали сребрне реке
и мазили мачиће љупке и меке.
Лидија Аранђеловић, осмо два, Литерарна секција „Насмејани анђели“, ОШ „Олга Милошевић“ Смедеревска Паланка, Србија
Ментор: Снежана Чаировић, професор
Прво место за песму, Библиотека Блаце, новембар 2021. године.
