Често размишљам о томе шта бих урадио да се једног јутра пробудим са чаробним штапићем у руци. Вероватно би ми прва мисао била да створим брдо чоколаде или да учиним да школа нестане, али кад боље размислим, права магија би требало да служи нечем много битнијем.
Да сам чаробњак, не бих градио дворце од злата. Уместо тога, потрудио бих се да поправим ствари које нас свакодневно муче. Прво бих „зачарао“ ваздух и реке. Замислите да свака река у нашој земљи буде толико чиста да се из ње може пити, а да у градовима, уместо смога, мирише покошена трава. То би била права магија – да природа поново продише, а да ми не морамо да бринемо о загађењу.
Друга ствар коју бих урадио тицала би се људи. Не бих никоме одузео слободу, али бих додао мало „праха доброте“ у свакодневне разговоре. Данас су сви некако нервозни и брзо плану. Моја магија би учинила да људи бар на тренутак застану и размисле како се онај други осећа пре него што нешто кажу. Верујем да би тако половина светских проблема нестала сама од себе, без икаквих сукоба и ратова.
Наравно, оставио бих мало места и за забаву. Волео бих да створим паркове у којима гравитација ради мало другачије, па да можемо да скачемо три метра увис без страха да ћемо се повредити. Такође, направио бих да сваки сладолед има нула калорија, а савршен укус.
На крају, мислим да бити чаробњак не значи само махати чаробним штапићем. Највећа магија заправо је у томе да неком поправиш дан једним осмехом или лепим гестом. Можда немам тај чувени штапић, али то не значи да не могу бити „мали чаробњак“ у свом окружењу. И то свакога дана.
За Табла Фест 26
Лука Гобељић, 7-5, ОШ „Коста Абрашевић“, Београд, Србија
Ментор: Абелина Величковић Шућур
Похвала за литерарни рад у трећој категорији по одлуци Стручног жирија
