На табли је писало…
За око ми запало
На табли је писало:
Не мржњи!
Двије ријечи, а све ти је јасно
Ко хоће да види и жели да чује.
А ја још видим, још ми одјекује:
Не мржњи!
Мрзимо, јутро, дан, обавезе
Све је постало некако безвезе
Мрзимо оне што нису као ми
Мрзимо сунце, кишу кад сипи.
Једино мржњу треба мрзити
Сунчано јутро одмах пригрлити
И кишу, и буру, и бол, и човјека
Вјерујте, треба грлити довијека.
Мржња разара оног ко је има
Она га убија, угуши попут дима.
У двије ријечи све бјеше стало
На табли је то данас писало.
За Табла Фест 22
Лука Крговић, VIIIб, ОШ „Илија Кишић“ Зеленика, Црна Гора
Тамара Комар, ментор
