ЛитерарноСтваралаштво

Лука Крсмановић – Мотив лепоте у народној балади Женидба Милића Барјактара

ОШ Никола Тесла Раковица Београд

Мотив лепоте у народној балади Женидба Милића Барјактара

Лепота и зла коб. Две, у српском сујеверном народу, врло повезане ствари, су у народној балади Женидба Милића Барјактара обједињене у лику прелепе Љепосаве.
Главни јунак, Милић Барјактар, тражећи себи девојку обишао је „земље и градове/од истока паке до запада“. Кроз ову метафоричну слику се Милић пореди са Сунцем. Он је силно желео да пронађе девојку без мане, чудесне лепоте и која би му одговарала по својој ћуди, и није прихватао ништа мање од тога. После дугог трагања, баш када је размишљао да одустане од женидбе, чуо је за гласине о невиђеној лепоти Љепосаве, ћерке Вида Маричића. Она је описана као савршена – има очи попут драгог камена, зубе као низ бисера, обрве као пијавице. Поред физичких карактеристика, надалеко је познат и њен поглед, осмех, говор и покрети. Чак и само име – Љепосава, јасно истиче њену лепоту. Међутим, у народу се верује да је оваква лепота ретка, али и опасна јер је урокљива. Онај ко је поседује, најчешће је склон утицају лоших и нечистих сила. Углавном наговештава велику несрећу, не само за појединца већ и за његово окружење, тако да је народ зазирао од превелике лепоте. Балада се завршава трагично у духу народног веровања, те Љепосава умире, међу својим сватовима, још увек неудата у тренутку који свака девојка жељно ишчекује, а који она није доживела до краја. У томе се огледа несрећна судбина и урок девојке која нема другу кривицу осим претеране лепоте. Она умире у природи и њен гроб је окићен цвећем што симболизује њену младост и лепоту, и продужава је. Постојање урока се препознаје и код лика Милића Барјактара, али је он повезан са непоштовањем народне традиције. Чувши за Љепосаву, Милић је пожурио да скупи сватове и пође по њу. Занемарио је обичаје просидбе и прстеновања, што је указало на његову плаховитост и несмотреност и за то је био кажњен. Недуго након свог повратка кући, он леже на постељу и умире, од превелике туге за својом несуђеном драгом.
Данас је страх од лепоте све мањи, јер је све мање сујеверја, па се урок ређе повезује са превеликом лепотом. Такође се и обичаји све више губе, па се изгубио и страх од непоштовања традиција.

Лука Крсмановић, 8-1, Литерарна секција ОШ „Никола Тесла“ Раковица, Београд, Србија
Александра Дракулић, библиотекар