Свако од нас од тренутка кад се роди па све до последњег откуцаја срца живи у неком свом свету, нечему тежи, нечему се нада. Река живота сваку особу носи својим током. И у сваком бићу живи милион жеља, милион снова.
Једна од веома честих тежњи јесте и зарадити и имати што више новца. У жељи да се до њега дође људи често заборављајуна себе. Стално су у некој журби, у некој гужви, под стресом. Та трка коју покушавају да трче најбоље и најбрже што могу онемогућава их да виде оно што је заиста важно, јер…новцем се може купити предивна кућа, аутомобил, могу се куповати најлепше ствари, али… ништа од тога не гарантује срећу, срећа се тиме не подразумева.
Право пријатељство, другарство се не може платити. Можемо бити на најлепшим местима, али ако нисмо са онима који су нам драги нећемо осетити задовољство. Наравно, не кажем да је новац лош и он нам веома олакшава живот, али постоје ситуације кад нам он не даје и када схватамо да се њиме ипак не може купити баш све.
Здравље, радост, усхићење, поверење, искрени и прави међуљудски односи, разумевање, подршка, ово су вредности ка којима треба стремити. За срећу је потребно мало, а новац, новац је ту као шлаг на торти, ту је да нам олакша живот.
За Табла Фест 25
Лука Петровић, VII, ОШ „Света Михајловић“ Буровац, Република Србија
Ментор: Весна Бабић
