КОЛУБАРА
Како је лепо кад слободно дишем,
уживам, радим шта хоћу…
Играм се, цртам, песмице пишем.
Природа чиста, Колубара блиста,
и лети и зими бистра и чиста.
Чувамо реку мама и тата
и моја два млађа брата,
чува и бака, чува и дека,
много нам значи наша река.
Кад лето дође, река ме чека,
чува и она за мене чудеса нека.
Тако ја чувам њу,
а она мене дарива,
свежином и рајским чарима.
Лука Радовановић, Литерарна секција „Разиграно перо“, ОШ „Миле Дубљевић” Лајковац, Србија
Соња Миловановић, наставница српског језика и књижевности
