У ЉУБАВИ ОТКУПЉЕН
У души студен човека стара
још му бол срце пара,
ал’ затрепери понека искра
и није сигуран да ли га вара!
Дечак је био, на јави снио
сутон и рађање у истом сату,
лепоту света каквог не беше,
те очи бадема што му се смеше.
Маштао дуго, целог живота,
задивила га њена лепота,
усне са којих мед би пио,
поново дечак он би био.
У старости, мисли – Остах сам,
да му је видети је, бар један дан
и онда га живот олујно стресе,
развише се жеље кô младе брезе.
Слетеше на Њу и на Њен пут,
сад Стари више није љут,
сад очима оног дечака
иде он корака лака,
а под руком му она Бреза
са очима бадема што га веза.
Лука Радовановић, Литерарна секција „Разиграно перо“, ОШ „Миле Дубљевић” Лајковац, Србија
Соња Миловановић, наставница српског језика и књижевности
Најлепши диптих љубавних песама на XX јавном конкурсу љубавне „Пјесме над пјесмама“ у категорији „Свици љубавног пјесништва“
