ЖИВА ИСТИНА
Из небеског свода паде Рода,
очи ширим у Роду вирим,
а, она ми људским гласом рече:
̶ Нисам ја Рода, ја сам Мече.
Истина жива, бану и вила,
такну ми главу чаробним штапом,
квргу ми направи, погледах себе,
постадох слон – нисам дете!!!
На мене јурну крилати Змај,
зашто постах Слон, а не краљ?
Онда ме неко под бедра гурну,
доста је више у бег се дадох,
да остах ко зна како бих страдо!
Лука Радовановић, Литерарна секција „Разиграно перо“, ОШ „Миле Дубљевић” Лајковац, Србија
Соња Миловановић, наставница српског језика и књижевности
