НА ТАБЛИ ЈЕ ПИСАЛО…
Једног лијепог сунчаног дана, сједио сам са својом другарицом Андреом у школској клупи. Сунце је јако гријало и слало нам своје топле зраке кроз прозоре наше школе. Обоје нас је ошамутила сунчева топлота. Били смо на часу српског језика. На табли је наставница написала тему за писмени задатак „Снови се остварују“, а мој сан је одувијек био да одем у свемир и упознам ванземаљце. Затворио сам очи и одједном сам се нашао у свемирском броду, заједно са Андреом. Након неколико тренутака, схватили смо да смо окружени ванземаљцима. Били су мали, патуљастог раста, зелени, са чудним ћелавим главама и са црвеним очима – слични онима које можете видјети на сликама по интернету. Почели су да причају језиком који ми нисмо могли да разумијемо. Један од њих је узео свјетлећу кацигу и ставио је на главу. Када је ставио кацигу на главу, почео је да прича нашим језиком, па смо разумјели шта нам говори. Рекао нам је да су нас спасли од опасне димензије гдје смо се нашли онесвијешћени. Питали смо их могу ли да нас врате на планету Земљу и они су рекли да могу. Остали смо у свемирском броду неколико дана. Показали су нам унутрашњост брода и како се управља са њим, тако да смо Андреа и ја одушевљено возили овај брод по свемиру и у повратку на нашу планету Земљу. Породица и пријатељи су се забринули гдје смо били. Када смо им испричали, они нам нису повјеровали ни једну једину ријеч. Послије два дана, ванземаљци су опет дошли по нас. Питали су нас хоћемо ли да идемо на један круг по свемиру. Наравно, рекли смо да хоћемо. Нисмо се спремали за пут. Било нам је дивно. Ишли смо од Марса до Венере, па до Сатурна. На Марсу смо остали неколико дана и било нам је забавно. Поставили смо шатор и камповали. На Венери нам је било мало досадно, јер је све било наранџасто. На Сатурну нам је било најзабавније. Имали смо лопту и научили смо ванземаљце да играју са нама одбојку и фудбал. Када смо се вратили назад на Земљу, ванземаљци су нам дали справу којом их можемо звати кад год хоћемо да идемо на пут по свемиру, јер смо постали пријатељи са њима.
Сада сваки пут када нам је досадно, можемо позвати ванземаљце и ићи са њима на разне друге планете и никад нам неће бити досадно!
Андреа и ја нисмо ништа написали за писмени задатак, чак и наслов. Наставница се чудила и наравно дала нам јединице. Не знам само како ћемо то саопштити родитељима. А што се наставнице тиче, тачно је написала на табли. Снови се остварују!
За Табла Фест 22
Лука Вујовић и Андреа Булајић, VI-б, ОШ „Илија Кишић“, Зеленика, Црна Гора
Ментор: Тамара Комар
Треће место на конкурсу за Фестивал дечјег стваралаштва „Табла Фест 22“ по одлуци Стручног жирија у категорији литерарни радови средњи узраст
