Попећу се на врх планине
Често боравим на планинама.Уживам у погледу. Волим дуге шетње по свежем ваздуху. Омиљена планина ми је Златибор. На Златибору ме привлаче места где нема пуно људи, али где има доста животиња. Углавном наилазим само на веверице, које би брзо побегле уз дрво и одозго ме са неповерењем гледале. И кући имам своје љубимце, пса Чупка, папагаје Сипија, Кићу и Фићу. Проводећи време са њима, схватила сам да волим све животиње и да ће мој будући позив бити ветерина.
Као мала говорила сам да ћу бити доктор за животиње. Сада знам да се то зове ветеринар. Желим да помогнем свим животињама. Онима које су саме и напуштене, нашла би смештај, а оне које су болесне и повређене, излечила би их. Сада када стојим на почетку те дуге планинске стазе, видим да је врх далеко и да треба доста снаге и воље да бих се попела. Ја сам направила прве кораке. Своје школовање и свој сан замишљам као ту велику планинску стазу коју ћу грабити великим корацима. Знам да ћу се вероватно много пута уморити, али знам да ћу освојити врх моје планине и да ћу на врху уживати у погледу. Бићу на врху планине као ветеринар.
Освајање врха биће мој највећи животни успех и остварење највећих жеља.
За Табла Фест 19
Марија Стојановић, IV/1, ОШ “Милорад Мића Марковић” Мала Иванча, Србија
Mentor: Гордана Косанић
