А да будемо мало смешни
Једнога дана у школу сам дошао,
Тада сам са слабим оценама прошао.
Мама ме је грдила пола сата,
Ја сам само залупио врата,
Све док се није појавио
Мој велики и страшни тата.
Био сам кажњен неколико пута,
Без игрица и мобилног телефона,
Мама је била страшно љута,
А најдража тетка забринута,
Била је и она.
Питао сам их онда: “А да будемо мало смешни?”
“У реду је, само ти прво оцене реши!”
Марио Миљковић, 6-2, Литерарна секција ”Насмејани анђели“, ОШ “Олга Милошевић”, Смедеревска Паланка, Србија
Ментор: Снежана Чаировић, професор
Специјална похвала за поезију, Међународни фестивал поезије Радовићев венац, новембар 2020 . године.
