Божић
Нападао је снег. Хладно је. Пробудио сам се, устао из кревета и кренуо до прозора. Јутро тек свиће.
У кухињи чујем своје укућане, причају и смеју се. Насмејем се и ја, летим низ степенице вичући: „Срећан Божић! Срећан Божић!“. Све је некако другачије, неописиво лепше него иначе. Родио нам се наш Спаситељ и шта има лепше од тога. Спремамо се за Божићну Литургију, а онда да дочекамо положајника. У цркву, на Литургију крећемо пешице, јер нам је манастир јако близу. Снег шкрипи под ногама, мраз нам штипа образе, али магија овог чудесног дана је тек почела. Сестра и ја певамо у црквеном хору нашег манастира и то нам причињава велику част и задовољство. Благодат Литургије је нешто што треба доживети. Из манастира журимо кући, људи су насмејани, једни другима честитају рођење нашег Спаситеља.
У кућу нам долази положајник, бака је за њега већ спремила гранчице Бадњака да богорада, спаљујући то свето дрво у ватри. Онда се славље захуктава. Божић је празник победе вере, љубави, радости, празник топлине, празник цркве и празник породице. Тада смо сви као једно, сви се радујемо истом, чини ми се срећи нема краја.
Нека нам сваки дан буде као Божић. Нека љубав испуни наша срца.
За Седми таблин међународи божићни конкурс
Марко Егерић, трећи разред, ОШ “Јован Јовановић Змај“ Стопања, подручно одељење Велуће, Србија
Вероучитељица и наставница калиграфије: монахиња Теодора Спасојевић