Маштај, диши, пиши, воли у домовини расту сви твоји снови
Када о нечему машташ од малена,
Маштаћеш сигурно до последњег трена.
Сањаћеш о томе у сненим ноћима,
Јер све је нестварно у твојим очима.
Маштај и сањај, никад не одустај,
Своје време, на длану сну дај.
Труди се да не остане само сан,
Већ да се оствари и улепша ти дан.
Удахни дубоко, пуним плућима диши,
Све проблеме заборави, игнориши.
Опусти се мало, по страни стави бриге,
Са плућа и срца нестаће вериге.
Ушушкај се чајем покрај камина,
Нека буде топло, фино и милина.
Узми оловку и лист папира
Запиши риму коју срце бира.
Пиши, то човека испуњеним чини,
Своје емоције на лист и не брини.
Пашће ти тако камен са срца
Које баш журно, убрзано куца.
И на крају свега, воли.
Није битно колико, шта или кога.
Љубав је покретач света целога.
У домовини се машта и сања,
У домовини се дише и пише,
У домовини се воли највише.
Марта Бакић, седми разред, ОШ „Никодије Стојановић Татко“, Прокупље, Србија
Наставница: Љиљана Суботић
