Моја породица – моја слобода
Породица је љубав и моја слобода.
И у њој тата као капетан брода.
А мама је моја сигурна лука,
И у њој мали бата са сто несташлука.
Породица је најлепша мајска ружа,
у башти у којој нам мама руке пружа.
А на крају шуме нас чека тата,
Са брдом његових нових заната.
А бата и ја, као слободни лептири,
Слажемо се лепо и свако нам се диви.
Уживамо у песми, игри и слози
И од среће скакућемо на једној нози.
Породица је моја као песма слободна,
Као старо дрво са безброј корена.
Двориште у којем сви срећни живе,
Понекад се посвађају и одмах помире.
Шта бих вам више могла рећи,
На породицу увек помислим кад говорим о срећи.
Не постоје речи које би описале те људе,
Тату, маму и бату који се сваког јутра срећни буде.
Јер породица је наша најјача кад су сви на броју,
Као млада војска у строју.
Као вредне пчеле у своме роју.
