ЛитерарноСтваралаштво

Марта Бакић – ТАТА

ТАТА

Шта или ко је тата?
Да ли је то врста неког алата?
Или је можда део заната,
Или она златна реч која отвара гвоздена врата?

Да ли је он људско биће?
Или неко светско чудо и откриће?
Можда је морепловац прекоокеанског брода,
Или пак звезда са небеског свода.

Тата је стисак руке на који увек мозеш да рачунаш,
И онај који те погура да се заљуљаш.
Он је загрљај у кишној и бесаној ноћи,
И неко ко ће по тебе у вртић доћи

Да те учи бицикл да возиш,
И подсети те да кишобран у школи носиш.
Онај што не спава док имаш температуру
И упушта се с тобом у најлуђу авантуру.

Тата је као
Најбољи друг,
Неко са ким играмо лопту у круг.
Има најмекше руке на целом свету,
Док шетамо и гледамо птице у лету.

Тата је оличење борбе,
И из продавнице увек носи тешке торбе.
На пијаци бира само најлепше воће,
И једини је лек против самоће.

Шта бих вам више о срећи рекла?
Тако га зовем и не бих порекла.
Да се у његовим плавим очима крије цео мој свет,
И да је заувек неко ко ће да прати мој лет.

Марта Бакић, 6. разред, ОШ „Никодије Стојановић Татко“ Прокупље, Србија
Ментор: Љиљана Суботић